Lost little girl in a cold, cold world

Imeđu tuge i ničega, izabrala bih bol... Uz tebe se može, mada je neobično...

17.02.2006.

Govor očiju...

Ne traži da govorim o ljubavi, izgubiću se
i bojim se neću znati kupana u bojama neba
da pronađem reči koje bi pratile lepotu susreta.

Ne traži da muze besmrtnim učine trenutak drhtaja
duše
pusti da oči govore umesto usana
i ćutanjem stražaru na nebeskoj kapiji sudbine pomozi
da odmeri snagu osećanja i pogleda razmenjenih.

Možda i ne stignem ni da se nasmejem
verna izrečenom, umolim zvezde da sakriju ime
u nedrima tek iznedrene postelje,
da jezici zli tek rođene osećaje ne povrede.

Neću odati izvore snaga trpljenja i strepljenja
ni težinu bega od neizbežnog
dok laganim korakom hodam kroz snove
obučena samo u dodire tvojih ruku.

Odbijam da govorim o burama i brodolomima
ne želim da preživljenim prizivam nedaće nove,
ostaviću sunce nade da putokaz bude sreći
nadjača sivilo ranih magli i strah od hladne zore...

''...U mojim venama jos je njenog otrova,
jos je doza prejaka...''

Lost little girl in a cold, cold world


Ako ste me baš zavoleli...

Volim ih....

PRONAĆIĆE SE ONAJ KO TREBA DA SE PRONAĐE...
[u]Nikada ne pokušavajte da izravnate račune sa neprijateljem, jer ćete time povrediti sebe više nego njih.
Setite se da nema smisla traćiti vreme na ljude koje ne volite.
Čovek je zbir onoga o ćemu razmišlja.
Život čovekov je onakav kakvim ga oblikuju njegove misli.
Politička pobeda, poboljšanje materijalne situacije, ozdravljenje dragog bolesnika, povratak prijatelja ili neki sličan spoljni događaj bodre čovekov duh i navode ga na misao da mu se spremaju dobri dani.
Ne verujte u to. Ne dajte se obmanuti. Ništa vam ne može doneti mir osim vas samih.
Čoveka ne vređa toliko ono što se događa oko njega, koliko njegovo mišljenje o onome što se događa. A naše mišljenje o onome što se događa zavisi od nas samih.
Najbolji put prema dobrom raspoloženju-ukoliko vas je najbolje raspoloženje napustilo-je da veselo podignete glavu, da se ponašate i govorite kao da vam se dobro raspoloženje već vratilo. Razvucite lice u osmeh, zabacite ramena, duboko uzdahnite i zapevajte-zviždite, pevuckajte...[/u]


[i]Rođenje... Najsvetliji, najčistiji i najmističniji trenutak...Nikad se ne zna kako će čovek koji tek počinje da diše živeti. Volela bih da znam šta će reći o životu kada prvi put bude trebalo da nešto kaže o njemu. Smešno je kako ljudi govore o njemu. Svaki ima svoj sud o njemu. Šta me se tiče šta ćete misliti o životu. Šta ja mislim o životu? Ja govorim mnogo o njemu, ali, da li zaista mislim o njemu? Šta će bite taj novi čovek? Pisac? Možda i nešto sasvim drugo! Mi ne možemo ništa da znamo o tome šta će biti sa životom jednog čoveka. To može biti jedna jedinstvena stvar: život koji tek počinje. Jedinstvena.
Ja? Ne, ja ne bih htela da se ponovo može početi. To može biti jedinstvena stvar... Jedinstvena...
Gotovo? Tek počinje, tek počinje. To jedan novi čovek pušta prvi put svoj glas...[/i]


[b]POSVEĆENO MOJIM LUDIM GODINAMA, SVIM SEĆANJIMA LEPIM I RUŽNIM, SVIM ZNAČAJNIM TRENUCIMA, SVIM MOJIM PRIJATELJIMA I LJUDIMA KOJI ME OKRUŽUJU.
TEBI, KOJI SI MI POKAZAO I DOKAZAO DA JE GRANICA IZMEĐU LJUBAVI I MRŽNJE TANJA OD NITI PAUČINE, DA POSTOJI JOŠ NEKO KO MOŽE DA ME USREĆI POGLEDOM, SA KIM TIŠINA NIJE BEZVUČNA I PRAZNA, SA KIM JE SVAKI MOMENAT BIO I BIĆE DUŽI OD VEČNOSTI, A SVAKA REČ I ZVUK BITI ZAUVEK U MENI....[/b]

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
28294

Powered by Blogger.ba